Novo poglavlje života zahteva završetak nekog prethodnog. Mi smo naše poglavlje u Gimnaziji „Živorad Janković“ obeležili završnom svečanošću 13. juna, kao 16. generacija maturanata. Za nas je to nešto posebno, jer su naši najbliži prijatelji, porodica i profesori koji su nas podržavali sve četiri godine našeg školovanja, dok svečano ulazimo i dobijamo naše diplome, mogli videti ljude koji su sazreli i koji su spremni za nove životne izazove. Kroz celu završnu svečanost mnoge oči su bile pune suza, jer za sve nas je ovo bio težak rastanak, ali to nam govori da je svaki trenutak koji smo proveli u Novom Sadu bio vredan i poseban. Pre svega, zahvalni smo Bogu koji nas je spojio kao razred i bio uz nas svakodnevno. Na početku nismo ni bili svesni koliko ćemo se promeniti, ali došao je dan kad smo shvatili da je svaka osoba na svoj način menjala naš karakter i uticala da postanemo najbolja verzija sebe. Preceptori Željka i Jonatan Čanji koji su vodili svečanost, su ljudi na kojima smo mnogo zahvalni i srećni što smo imali priliku da provedemo ovu poslednju godinu sa njima. Oni su davali deo sebe kako bi ispunili naše želje. Zauvek će ostati naši najbolji prijatelji.
Direktor Nikola Grujić nas je mnogo puta iznenadio zanimljivim putovanjima i raznovrsnim aktivnostima, zbog čega smo stvorili najvrednije uspomene za vreme našeg školovanja. Gimnazija nas je naučila puno toga, shvatili smo šta su prave vrednosti života, a takođe nam je omogućila da steknemo kvalitetne prijatelje koji ostaju u našim srcima čak i kada napustimo školu. Hvala Bogu na najlepšem iskustvu u životu, a i na tome što smo mogli najbitnije stranice života ispisati uz tako divne ljude. Život ide dalje, ali mi znamo da će se naši putevi još mnogo, mnogo puta ukrstiti.
Ana Stefanović,
đak generacije
